Sokobanja šetalište, centar Sokobanje, leto u banji

Sokoba banja, iako se često piše ovako, je greška. Svakako je Sokobanja. Nekako, bi Soko banja mogla da bude u slučaju da ima dosta sokolova, npr. Ali tako nešto nije realnost. Bar ne u ovo trenutku. Nekada je bilo, pa je zato ovo mesto i dobilo naziv Soko banja tj. Sokobanja. Ova banja je turistički biser Srbije i Evrope. Ovo mesto turističkog i zdravstvenog turizma poseti više od 100 hiljada gostiju godišnje.

Kako do Sokobanje

Do Sokobanje možetedoći drumskim putem. I to iz nekoliko pravaca. Iz Niša, preko Aleksinca. Udaljenost od Niša do Sokobanje je nekih 50-60 kilometara, zavisi od puta koji koristite. Najbži način je auto putem tako da distancu Niš Sokobanja predjete za najkraće vreme iako je 60 km. Svakako udaljenost Sokobanje od Aleksinca je 31 kilometar. Ako idete iz Beograda za sokobanju, treba da znate da je udaljenost oko 226 kilometara. Iz Zaječara u istočnoj Srbiji do Sokobanje se putuje 68 kilometara.

Tako da se može reći da put do Sokobanje nije predug. Svejedno iz kog pravca dolazite. Duž tog puta ćete naići i na Aleksinac,Rtanj, Bovansko jezero, Sokobanjsku moravicu. Tako da možete da uživate i dok dolazite do banje.

Istorija Sokobanje

Zdravstveni tretmani u Sokobanji su bili vršeni još u drevno rimsko vreme, i traju do danas. Sokobanja je kao medicinski zdravstveni cenatar specijalizovala lečenje bolesti disajnih organa. Za banju se zna da je postojala i u doba Rimljana, a pretpostavlja se da je sagradjena u doba Imperatora Justinijana. Kasnije su je koristili naši kraljevi, pa Osmanlije, pa naši kraljevi. U burnoj istoriji je oslobodio poznati hajduk Veljko Petrović 1808. godine, i nazvana Banjica. Obnovljena je 1833. godine, i tada se pokreće ponovo cela stvar oko turizma.

Jako bitno, javno kupatilo zvano Amam, je odlično za opuštanje i tretmane. Otvoreno je za posetioce, iako jeistorijski objekat. Ova kupatila potiču iz perioda Rima. Kasnije je bilo aktuelno i u vreme Otomanske imperije. I na kraju neko novo vreme za Amam dolazi sa vraćanjem Sokobanje u državu Srbiju. Knez Miloš Obrenović ih je ponovo sredio 1837. godine pa zbog toga ima i jedno kupatilo i kadu nazvanu po njemu. To je „Kada Kneza Miloša“ koja je i danas u upoterbi.

Termalni izvori Sokobanje

Danas u Sokobanji postoje šest termalnih izvora. Tih še izvora termomineralne vode u Sokobanji su Pijaca, Bunar preobraženje, Sonda park (Sveti Arhangel), Banjica bazen 1 i 2. I izvor vode Banjica. Sonda park (Sveti Arhangel) ima bistru vodu, prozračna bez ukusa i mirisa. Temperatura vode je 43 stepena. Pijaca je izvor bistre vode sa blagim miriskom sumporvodonika. Temperatura izvora Pijaca u Sokobanji je 32 stepena. Izvor vode Banjica ima temperaturu od 28-36 stepeni.

Bazen Banjica 1 je izvor sa vodom bez boje i ukusa sa blagim mirisom sumporvodonika. Temperatura vode na ovom izvodu je 27,8 stepeni. Bazen Banjica 2 je izvor u Sokobanji sa temperaturom 28,9 stepeni. Bunar preobraženje je temomineralni izvor vode u Sokobanji sa temparaturom 43,8 do 53 stepena. Izvori Sonda park i Banjica su Hipertemalni odnosno, imaju temperaturu višu od 38 stepeni. Ostalih četiri su Hipotermlani, tj imaju temperaturu nižu od 39 stepeni, a višu od 20 a nižu od 34 stepena.

Osim ovih termomineralnih izvora, postoje i dva izvora hladne vode. TO je voda koja ima minerale ali i temperaturu do 20 stepeni. To su Lepterija i Zdravljak.

Tako da se u Sokobanji može lečiti dosta toga. Odlična je za lečenje astme, niskog krvnog pritiska, hepatitisa, stanja posle povrede, anemije, ginekoloških oboljenja. Sve nespecifične plućne bolesti. I tuberkoloza. Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici Sokobanja i Bolnici Ozren, kao i lečilištu Banjica.

Pogled na Milošev konak, Milošev konakt Sokobanja

Sokobanja dodješ star a odeš mlad

Sokobanja predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih destinacija Srbije. Ne samo za zdravstveni turizam i odmor. Svakako treba ceniti i pokušaje sportskog turizma i gastronomije. Veliku ulogu imaju u novije vreme šetačke ture na planinama Ozren i Rtanj. Takodje su tu i Sesalačke pećine. Bovansko jezero pored koga se prolazi na putu do Soko banje. Vrmdzansko jezero i čudovište Vrmdžilo. Meteorit 1877, prvi registrovani. Crkva Svete Trojice Vrmdža iz 1818. godine. Bogova vrata na planini Krstatac, vodopad i izvor Buk. Akva park Podina Sokobanja.

Sokobanja zdravstveni turizam i šta još?

Osim najbitnije i napoznatije stvari po kojoj je Sokobanja poznata, ima tu još nečega? Garanotvano. Nijedno naše selo ili mesto ne postoji bez neke čarolije. U slučaju Sokobanje, osim banjskog turizma, to je hrana. To su Sokobanjski sir i Sokobanjsko kiselo mleko. Kažete kiselog mleka i sira ima svuda? U pravu ste. Ali ovakvih retko. Šta je tu jako bitno? Bitno je da pored Sokobanje postoje planine koje imaju osim čiste prirode, i dosta lekovitog bilja. To lekovito bilje se koristi za pašu i samim tim za proizvodnju mleka. Obavezno probajte Sokobanjski sir i Sokobanjsko kiselo mleko. Prekoruka!

Sokobanjski muzej i Milošev konak

Pa da krenemo od centra Sokobanje. Svakako dve najbitnije zgrad pored Amama su Milošev konak i Zavičajni muzej Sokobanje. Milošev konak je izgradjen u 19. veku za potrebe kneza Miloša Obrenovića. Danas se u ovoj zgradi nalazi restoran. Zavičajni muzej je takodje stara zgrada, koja se nalazi u originalnom izdanju. Potiče iz 19. veka. U Muzeju Sokobanje se nalaze razni predmeti iz istorije Sokobanje i okoline.

Akva park u Sokobanji

Akva park Sokobanja je krenuo sa radom 2011. godine. Nalazi se u delu Sokobanje koji se zove Podina. Kao jedina atrakcija ovog tipa u blizini, a i u turističkom mestu, izaziva veliko interesovanje. Radi, naravno, samo u letnjim mesecima. Nalazi se na kilometar i po prema Aleksincu. Ovde možete uživati u poluolimpijskom bazenu, dečijem, rekreativnom sa figurama iz kojih izlazi voda i bazenima sa toboganima. Mesečna ulaznica za odrasle kosta 2500 rsd. Za decu do 12 godina 1500 rsd. Dnevna ulaznica za starije od 12 godina je 450 rsd. Za mladje od 12 godina ulaz u Sokobanja akva park kosta 350 dinara. Svakako proverite cene pre polaska a ne oslanjajte se samo na ovaj članak.

Sokobanja Soko Grad (Sokolac)

Soko banja je pa je i Soko grad? Nije. Sokobanja i Soko grad je! 😀 Ili Sokolac, kako se još naziva. Gde se nalazi taj grad? Soko grad je nekadašnje utvrdjenje, koje se nalazi na 2 km jugoistočno od centra Sokobanje. Radi se o srednjevekovnom utvrdjenju iz 13. i 14. veka. Bilo je uništeno 1412. godine. A od 1413. godine njime raspolažu Osmanlije. Još jedna bitna stvar kod ovog utvrdjenja je da je izgradjeno na temeljima prethodnog iz 4. veka. Ovo utvrdjenje Soko grad se sastoji iz dva dela, Donjeg i Gornjeg. Danas predstavlja spomenik kulture od velikog značaja i kao takav je zastićen od Države Srbije. U blizini se nalazi Hajduk Veljkova crkva.

Nema samo Venecija Romea i Juliju. Ima ih i Sokobanja. Sokobanjski Romeo i Julija su obeležili ovu teritoriju i sve generacije posle njih. Ime je izletište dobilo po devojci Lepteriji, a plaža po nesrećnom momku Županu.

Lepterija izletište

Lepterija izletište je još jedna jako bitna i popularna znamenitost Sokobanje. Ovo izletište se nalazi na putu do Soko grad tvrdjave. Pored fenomenalne prirode, još nešto je bitno za Lepteriju. Jedna je stena koja oslikava Bogorodicu sa Isusom u naručju. Po legendi, ovde su se sakrili njih dvoje bežeći od Rimljana. Na verski praznik Veliki petak, pojavljuje se voda koja izvire iz stene. Samo za taj praznik. Druga bitna i lepa stvar je restoran ispod stene. Restoran se zove Pećina. Osim ove dve stvari, na ovom delu Sokobanje postoje dva izvora vode i kupališta na Sokobanjskoj Moravici. Osim ovog, postoji i asfaltni put.

Za ovo izletište postoje dve legende. Prva legenda kaže da je ovo bio deo gde su se nekada setali robovi u toku dana kada su imali mogućnost. I pošto je veliki broj njih bio iz Grčke, tako je nastao i naziv. Na grčkom elefthería(ελευθερία) znaci sloboda. Druga legenda je romantična. I po njoj su se deca zapovednika Soko grada i Vrmaškog grada zaljubila. Zbog suparništva izmedju gradova to je bila zabranjena ljubav. Ta ljubav se završila tragično. Ćerku upravnika Soko grada su pogubili. A sin upravnika Vrmaškog grada se bacio i utopio u reku. Ćerka se zvala Lepterija pa je po njoj ovaj deo dobio i ime. Momak se zvao Župan pa je plaža Sokobanjske moravice dobila ime po njemu. Sokobanjski Romeo i Julija.

Sokobanjska Moravica

Kada već pričamo o toj reci, treba istaći da ona predstavlja znamenitost ovog kraja. Zbog svoje lepote i lepote okoline. Omiljeno je kupalište ljudi iz okoline u letnjim mesecima. Sa već spomenutom plažom Župan i pecanjem, na ovoj reci imate kompletnu ponudu. Osim plaža, atrakcija je i izvor reke, koji se nalazi na nekih 13 kilometara od Sokobanje. Ovaj izvor je karakterističan jer ga čine dve reke i na početku jezero,kaptaža, u selu Vrelo. Moravica Sokobanju čine dve reke, desne Izgare i leva Tisovik. Sa leve strane je još i Gradašnica. A sa desne su Seselačka, Blendijska i Trgoviška reka. Ova lokacija je i poznato izletište stanovnika Sokobanje i okoline. U blizini izvora se nalazi i Markova pećina. Za nju legenda kaže da je tu boravio Marko Kraljevic, mitski junak. Sokobanjska Moravica se uliva u Bovan jezero i pritoka je Južne Morave.

Vrelo Borići izletište Sokobanja

Ovo izletište pozitivno deluje na šetače i osobe koje provode vreme u njemu zbog čistog vazduha i negativnih jona. Tako da se preporučuje za boravak osobama sa problemima disajnih organa. Tu se nalazi i česma Hajduk Veljka za koga kažu da je voleo da provodi vreme tu. U njegovo vreme se u turskim dokumentima prvi put spominje ovo izletište pod tim imenom.

Inače u Vrelu se nalazi gusta četinarska šuma. Nekada je to bila livada, Kraljeva livada. Koju su gradjani Vrela poklonili Kralju Petru Karadjordjeviću, zbog čestih poseta. Kasnije je, sredinom dvadesetog veka, počelo pošumljavanje ove livade. Tu su zasadjeni borovi, i danas se taj park naziva „Borići“ zbog toga.

Stare vodenice u selu Gradašnica

Ova selo se nalazi 2 km od Sokobanje. U njemu se nalaze dve stare vodenice, starije od 200 godine. Nalaze se na reci Gradašnica. Lepa stvar je što osim samo razgledanja, možete da sa ljudima odatle probate da pripremite jela iz sokobanjskog kraja. Za to će se pobrinuti ljudi iz etnološkog udruženja Etnos. A ova znamenitost se zove etno kutak Grudonjske vodenice u selu Gradašnica. Ova reka je bitna zbog još jedne stvari. Na njoj se nalazi vodopad Ripaljka.

Vodopad Ripaljka Sokobanja na reci Gradašnici

vodopad kod Sokobanje, znamenitosti sokobanja, sokobanja znamenitosti, vodopad

Vodopad Ripaljka u Sokobanji se dugo smatrao za najvišim vodopadom u Srbij. Nalazi se na 5km od centra Sokobanje, na Ozren planini. Visina mu varira od 11 do 14 metara. Ima 11 kaskada i najviša je nazvana Velika RIpaljka. Ripaljka je u stvari riba koja skače, ripa. Zbog svoje lepote i karakteristika, prelepog okruženja, Ripaljka vodopad je zaštićen od države od 1949. godine. Najlepši je u proleće ili jesen zbog velike količine vode. Leti, se dešava da nivo vode opadne toliko da skoro presuši. Postoji još jedan vodopad sa istim nazivom ali se ne nalazi u blizini, pa ih ne treba mešati. Ovaj drugi je jedan od vodopada na Staroj planini.

Planina Ozren i Sokobanja

Jedna od najšumovitijih planina u Srbiji. Na njoj se nalaze pored Ripaljke vodopada i banje, i dve bolinice i dva najpoznatija izletišta ovog kraja. Jedna je bolnica za lečenje očnih oboljenja. Druga bolnica na Ozren planini je za lečenje plućnih bolesti. I svako od ovih izletišta nosi naziv po bolnici koja se nalazi u njemu. Jedna je Grudno, kao i izletište. Druga bolnica u Sokobanji je Očna bolnica. Po njoj je i izletište dobilo naziv, Očno. Jedna lepa i romantična stvar, zbog kojih se izletište Ozren razlikuje od drugih je Kamen ljubavi, simbola večne ljubavi. Pored njih, na prelepoj planini Ozren se nalaze još neka uredjena izletišta. To su Kalinovica i Šopur poznata po hladnoj vodi, i Vlasina Sokobanja po prirodi.

Sokobanjske crkve i manastiri

U blizini Soko banje se nalazi jedan jako stari manastir. Radi se o manastiru Jermenčić, Manastir arhangela Gavrila i Mihajla, podignutom 1392. godine. Ne zna se ko ga je podigao sa sigurnošću. Ali se pretpostavlja da su vojnici iz Jermenije. To je prva legenda o postanku Jermenić manastira. Ti vojnici su u srbiju došli da bi ratovali na strani Otomanskog carstva protiv Srba na Kosovskom boju. Kada su shvatili da treba da artuju protiv bratskog pravoslavnog naroda, napustili su bojište. Manastir su podigli u znak počasti.

Druga legenda kaže da je ovde boravio Hajduk Veljko sa svojom ljubavnicom. Manastir razaraju Turci kada su čuli da je skrovište hajducima. Manastir je obnavljan u dva navrata, 1804. i 1892. godine. Još jedna legenda kaže da su manastir podigli monasi Siniti kao zadužbinu Stefana Lazarevića.

Kao najstariji crkveni objekat se uzima Hram Svetog Ilije. Nalazi se na 12 kilometara od Sokobanje prema Knjaževcu. Jedan od ktitora ove crkve sa zanimljivim izgledom se navodi Knjeginja Persia Kradjordjević.

Banja Jošanica Ozren Sokobanja

U blizini Sokobanje se nalazi i selo Jošanica. Nalazi se na planini Ozren, na 16 milometara severozapadno od Sokobanje. Ili nekih 8 km od Aleksinca. Nalazi se na planini Bukovik, pored Rtnja. Ova banja nema nekih drugih sadržaja i programa za posetioce. Osim zdravstvenih. Ovde se vrše zdravstveni tetmani dijabetisa, kože, krvnim pritiskom, reumatizma itd. Terapije se vrše balneo terapijom, fango, kreno i peloidnom terapijom. Po svojim svojstvima je u rangu sa Vrnjačkom banjom. Selo Jošanica ima razvojen turizam.

Najviše zbog samo banje Jošanice. Osim banje, ovde možete i videti najstariju crkvu u ovom kraju. To je crkva od kamena iz 11 veka. Posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice. Zaštićena je od strane države kao kulturno dobro od velikog značaja. Takodje je još jedan objekat zasluzio ovakvu zaštitu. Osim ove stare crkve u selu se nalazi i Zavičajni muzej Jošanice. Ovaj muzej se nalazi u dvorištu drkve u zgradi nekadašnjego konaka crkve. U ovom dvorištu se nalaze i dve crkve. Osim Crkve Uspenja Presvete Bogorodice tu je i crkva Svetog Dimitrija.

Ovu banju treba razlikovati od Jošaničke banje.

U blizini se nalaze Rtanj, Vrmža i Vrmdžansko jezero.

kontaktirajte nas

Vodopad Ripaljka Sokobanja je delo Dejana Risti’a ; Sokobanja šetalište fotografija je delo Saše Stojanovića, Kupatilo i kada Kneza Miloša su delo Dekanski SB CC BY 4.0