Prelepa teritorija, zanimljiva svima. Današnjim ljudima koji su u prolazi ili idu tamo na izlete i opuštanje. Starim Rimljanima koji su prolazili ovim delom sa svojim putem Via Millitaris. Putnicima čuvenog voza Orijent Ekspres, koji su ovde prolazili železnicom i divili se lepotama Srbija i Balkana. Niko od nas nije ostaoravnodušan po pitanju lepota Sićevačke klisure i njene lepote.

Gde se nalazi Sićevačka klisura?

Sićevačka klisura se nalazi veoma blizu Niša, na oko 14km od grada. Izmedju severnog obrnonka Suva planine i južnog dela Svrljiških planina. Uz reku Nišavu i Sićevačku klisuru nalazi se veoma bitan put koji povezuje Srbiju i Bugarsku. Takodje ovde prolazi pruga. Nekada je koristio Orient Expres. Danas je to deo železnike pruge od Londona do Istanbula. Dužina klisure je 17km, od sela Prosek do sela Dolac.

Sićevačka klisura

Sićevačka klisura se deli na četiri dela. To su Vis Kusaca, Seliste, Ostrovica and Gradistanski kanjon. S tim da Kusaču i Selište možemo da objedinimo u jedan deo, Prosečku klisuru. Najiteresantniji deo za posetioce je Gradištanski kanjon sa jako strmim kamenim liticama. Prostire se od sela Ostrovica do Belopoalanačke kotline. Širina kanjona varira pa je u najširem delu širok 560 metara. U najužem delu, kod manastira Sveta Petka, je širina samo 50 metara. Inače, ovde prolazi medjunarodni put od Niša do Sofije i Istanbula. Možda Vam je zanimljiva i činjenica da se na ovom putu nalazi i 13 tunela. Tako da vozite pažljivo! Ovde se nalaze i dve endemske vrste biljaka. Ovde i još u Jelašničkoj klisuri u celoj Evropi. Na uzvišenju Oblik, na izlazu iz Gradašnjskog kanjona, raste Natalijina Ramonda (Ramonda Nathalea) i Srpska Ramonda (Ramonda Serbica). Takodje je ovde najveće nalazište žalfije.

Drugi najzanimljiviji deo je Vis Kusača. On se prostire do Hidrocentrale, izgradjene 1921. godine. Osim uživanjea u prirodi, možete iskoristiti ovaj deo za slikanje. Ovde se nalazi veliki broj vinograda, vikend kuća i Manastir Svete Boogorodice.

Ostrovička kotlina ima dužinu od 2 kilometra. Ovde se može naći suri orao, sova, divlja svinja, srna i mnoge druge životinje. A nalazi se i veliki broj vinograda u kojima možete uživati. U ovom delu se nalazi železnička stanica i Hidroelektrana Ostrovica (do 1953. godine se zvala Sveta Petka). Takodje ima nadimak Vila sa Nišave. Ovo je prva državna hidroelektrana koja se napajala grad Niš strujom. Idejni projektant ove hidroelektrane koja i danas radi je Nikola Tesla. Zato je proglašen počasnim gradjaninom Ostrovice.

Selište je deo Sićevačke klisure koji se proteže od hodrocentrale do ulaza u Ostrovičku kotlinu.Kroz ovaj deo prolazi železnička pruga. Osim na taj način, nije moguće da se lako vidi fenomenalna priroda u ovom delu. Strmost sa obe strane iznosi 70-80 stepeni.

Šta videti u Sićevačkoj klisuri?

Pored prirodnih lepota i biljaka, ovde se mogu naći i retke vrste životinja. Takve su crna roda i beloglavi sup, suri orao. Jež, krtica, veverica, divlja svinja, srna i još nekoliko retkih vrsta životinja.

Sama klisura se može smatrati posebnom. Ako ne zbog drugih stvari, onda jer je jedna od posledjih staništa surog orla (Aquila chrysaetos). Ovde je stanište i najveće sove na svetu (Bubo bubo). Takodje, ovde se nalazi još nekoliko retkoh vrsta flore i faune. A čak i bez svega toga priroda je predivna. Sve je ovo doprinelo da Sićevačka klisura postane zaštićeni rezervat prirode 2000. godine, a zaštićena je još 1977.

Sa izgradnjom koridora 10 postoji nada da će biti lakše očuvanje zaštićenih vrsta zbog smanjennja saobraćaja u Sićevačkoj klisuri.

sicevacka klisura nis srbija, klisura pored Nisa, Klisura sicevo

Šta još videti u Sićevačkoj klisuri?

U ovoj klisuri se nalazi dosta pećina. Arheološka i speleološa istraživanja su konstantna. U 2008. su pronadjeni ostaci pračoveka, njegova vilica. Njenim proučavanjem, procenjena je na oko 130 hiljada godina, a možda i starija, iz doba paleoplita. Takodje je pronadjen veliki broj orudja iz tog i kasnijih perioda. Istraživanja se vrše u pećinama Mala i Velika Balanica. U Maloj Balanici je pronadjena ljudska vilica čija se starost procenjuje i na više od 397000 godina.

Hidrocentrala u Sićevačkoj klisuri? Jedna ili dve?

U Sićevačkoj klisuri možete videti, osim same klisure, i Manastir Svete Bogorodice iz 17. veka. Takodje, u selu Ostrovica nalazi se Manastir Svete petke. U sred šume na 771 metar nadmorske visine. Takodje su tu i dve hidrocentrale. Jedna je Hidrocentrala Sveta Petka iz 1908. godine. U to vreme je bila hidrocentrala sa najvećom proizvodnjom struje u Srbiji.

Druga na reci Nišavi u Sićevačkoj klisuri, je otvorena samo 13 godina posle hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, i danas se može posetiti i videti oprema koja od tada neprekidno proizvodi struju. Prva državna, treća u državi, je Hidrocentrala u Sićevu iz 1931. Gradjena je deset godina, od 1921. godine. Nju je projektovao poznati srpski naučnik Nikola Tesla, pa je zbog toga postao počasni gradjanin Ostrovice. Obe hidrocentrale su podjednako bitne kao i Hidrocentrala Vučje.

Crkve i manastiri u Sićevačkoj klisuri

Osim po prirodnim lepotama ovaj deo Srbije zvan Sićevačka klisura ima još nešto šta može da ponudi. Kako je ovaj predeo bio aktivan kroz istoriju, tako su ostajali tragovi. U Sićevačkoj klisuri možete videti predivnu prorodu, i floru i faunu. Takodje, začetke poroizvodnje struje u Srbiji i svetu. Ali postoje još neke stvari kojima svakako trebate posvetiti vremena. To su crkve i manastiri u Sićevačkoj klisuri.

Ima devet crkvi i manastira. Manastiri su: Manastir Sveta petka (Iverica) u Ostrovici, Svete Bogorodice na desnoj obali Nišave, Sveti Nikola u Proseku kao i Manastri Svetotog Uspenja ispod Gradac brda. Crkvi ima pet u Sićevačkoj klisuri i to su Sveti Nikola u Manastiru i u Čukljeniku, Sveti Ilija u Sićevu i Sveti Petar i Pavle u Sićevu. Postoje i lokacije na kojima više ne postoje crkve, ali su postojale. U srednjem veku na ovom delu Srbije, ovde je postojalo dvadesetak verskih objekata. Realno, iako svaka crkva i manastir ima svoju vrednost i treba ih posetiti, to isplanirajte shodno svom vremenu koje provodite tamo. Ukolio želite da posetite značajnije, ovo bi bila neka naša subjektivna lista.

Manastir Svete Petke Ostrovica

Prvi za posetu bi bio Manastir Svete Petke (Iverica) u Ostrovici. Nalazi se na ulazu u Gradaštanski kanjon. Takodje je od kraja 19. veka do 1903. nosio naziv Kraljevski srpski vojni manastir Sveta Petka Iverica i bio u vlasništvu vojske. Jedini takav u istoriji. Ne zna se inicijalna gradnja manastira na ovom mestu. Arheološka iskopavanja dovode do pretpostavke da je to bilo još u 14, veku, ili ranije. Ali, na žalošt, zbog burne istorije ovih prostora, manastir je rušen i obnavljan. Čak nekoliko puta. Za sadašnji se smatra da je izgradjen u 1896. na temeljima starog hrama. Izgradjen je u čast spašavanja Kralja Aleksandra u periodu izgradnje puta.

Pre toga je nekoliko puta rušen i obnavljan. Posle prvobitnog manasitra od strane monaha sa Svete Gore. Pretpostavlja da se zbog imena Iverica, to odnosi na manastir gruzijskih monaka Ivirion. Za ovaj manastir je vezana jedna legenda. Oduvek se pričalo da su turci posle jednog od rušenja manastira ovde zakopali dvanaest devojaka. Na žalost se ispostavilo da to nije bila samo priča. Njihova tela su pronadjena prilikom izgradnje novog manastira. Takodje, pored crkve postoji i kupasta kapela. Ona se može videti i sa puta, ukoliko smao prolazite kolima.

Manastir Presvete Bogorodice Sićevo

Mastir Presvete Bogorodice u Sićevu je još jedan jako bitan manastir ovog predela. Zbog lokacije ga zovu i Manastir Sićevo. Pretpostavlja se da je iz perioda Mrnjavčevića, tj. 14. veku. Ne zna se kada je prvi put sazidan. Ali se zna da je često razaran od strane turskih i bugarskih osvajača. Turski su je rušili. Bugarski vojnici tokom okupacije su bajonetima uništavali freske, rušiil je. Inicijalno se nalazio na desnoj obali Nišave. Posle jednog od tih razaranja, lokalno stanovništvo je pokušalo da ga zaštiti prenevsi njegove delove na drugu stranu Nišave.

Ali je i taj pokušaj bio uzaludan. Smatra se da je današnji manastir podignut 1647. godine sudeći po tekstu na ploči u manastiru. Obnavljan je nekoliko puta, a poslednji put u potpunosti 1928. godine. U Drugom svetskom ratu nije pretrpela razaranja samo zbog blizine Hidroelektrane Sićevo. Zbog toga je u blizini bio smešten Nemački odred. Ostali verski objekti SPC su dosta unistavani od strane Bugarskih okupatora i u borbama.

Crkva Svetog Nikole Manastir

Crkva Svetog Nikole u selu Manastir se ne zna kada je napravljena. Po legendi u selu je boravio Sveti Sava i ovde popio i blagosiljao lokalno vino i vinograde. Ova crkva predstavlja bivši manastir, koji se spominje još 1498. godine u turskim dokumentima. Inače, današnja crkva je obnovljean 1838. godine.

Manastir Svete Petke u Ostrovici je jedini manastir SPC koji je ikada bio u vlasništvu Vojske Srbije. I tada je imao ime Kraljevski srpski vojni manastir Sveta Petka Iverica.

Legende Sićevačke klisure

Prva legenda je legenda o Svetom Savi. Ona kaže da je ovde nekada boravio Sveti Sava na putovanju za Carigrad. U svom proputovanju kroz ovu teritoriju u 13. veku, svatio je u lokalno selo. Pošto je bio žedan, zatražio je vode za okrepljenje. Kako domaćini nisu imali vode u tom trenutku, dali su mu vino. Posle okrepljenja je blagosiljao selo i seoske vinograde zbog odilčnog vina. Kroz istoriju je ovaj predeo uvek bio poznat po odličnom vinu. Tako je i danas.

Druga legenda Sićeva se odnosi na čudotvornu ikonu Bogorodice. Ikona se nalazi u crkvi Manastira Presvete Bogorodice. Naime, po narodnim pričama, a i iskustvima posetioca manastira, ima isceliteljske i čudotvorne moći. Nastala je u Rusiji u 19. veku. I izlečeni vernik je poklonio ovom manastiru.

Ekstremni sportovi u Sićevačkoj klisuri

Sama klisura je odlična za razne aktivne sportove. Odlična je za planinarenju, šetnje prirodom, ribolovu, raftingu, paraglajdingu. Za Svetsko prvenstvo u paraglajdingu 2005. godine staza je proglašena za najbolju na Balkanu. Nešto kasnije, 2008. godine je ovde održan je Evropski kup u paraglajdingu. Godine 2009. u Sićevačkoj klisuri održan Sveetski kup u raftingu. Evropski kup i univerzitetsko prvenstvo i odmah posle.

Likovna kolonija Nadežda Petrović u Sićevu

Sićevačka klisura je mala ali veoma važna i u za kulturni život ovog dela, a i cele Srbije. Zato što se ovde održava Likovna kolonija Nadežda Petrović. Nazvana je po poznatoj srpskoj slikarki. Kolonija je osnovana 1908. Održava se u staroj školi koja je renovirana u ovu svrhu.

Kako stići u Sićevačku klisuru?

Klisura Sićevo je, zbog svega ovoga, zaštićeni park prirode Srbije. Lepote Sićevačke klisure i Jelašničke klisure možete videti i na strani Izleti u Nišu. Organizovane ture u Sićevačkoj klisuri postoje, a možete se i sami organizovati ako ste u Nišu.

Ukoliko želite sami da dodjete ovde, to nije problem. Možete da uradite to prigradskim autobusom broj 18 iz Niša sa prigradske autobuske stanice. Taj autobusi ide do sela Sićeva.



kontaktirajte nas


Pećina u Svrljiškim planinama je delo Intermedichbo CC BY 3.0 rs ; Sićevačka klisura Hidroelektrana je delo Olivere Stojanović Sićevačka klisura panorama DjordjeMarkovic CC BY 4.0 rs, Slike Sićevačke klisure su delo Dejana Sokolovića