Najlepše klisure u Srbiji su jedna od znamenitosti koje svakako treba obići. Pogotovu ako ste ljubitelj prirode i šetnji u prirodi. Neke su velike. Pa tako imamo najdužu klisuru u Evropi. A neke su male. Pa se u ovom delu Srbije nalazi i najuža kilsura u Srbiji. Tako da te raznolikosti sigurno mogu biti zanimljive. Ali ako ih kategorišemo po lepoti, sve su lepe. Čak i prelepe.

U ovom delu, južne i istočne Srbije ih ima nekoliko. U blizini Niša postoje četiri možda najlepše klisure Srbije. To su Jelašnička, Svrljiška i Sićevačka. I Miljkovačka. A na Dunavu je najveća klisura u Evropi, Djerdapska klisura.

Koje su najlepše klisure Srbije

Najlepše klisura Srbije su većinom u njenom južnom i istočnom delu. Što po prirodi. Što po stvarima koje možete videti ili uraditi u njima. I naravno, po našem mišljenju. Klisure su rečne doline. Tako imamo uvek u njima reku. I prirodu. U prelepoj kombinaciji. Preporučujemo njih šest. Osim toga, tu su često i drugi objekti, hidrocentrale, crkve i manastiri. Pišući ovaj članak terba istaći i odredjene kanjone. Kanjon ili klisure u Srbiji, postoje različitosti ali i sličnosti. Pa su zato obuhvaćeni kanjoni i klisure južne i istočne Srbije koji su meni jako zanimljivi. Za koju god da se odlučite, nećete pogrešiti. A možete i za sve njih. Predstavljaće svakako pravo uživanje. Ovo je naš izbor najlepših 6 klisura Srbije.

Sićevačka klisura u Srbiji

Sićevačka klsiura je još jedna prirodna i turistička atrakcija u blizini Niša. Definitivno spada u grupu 5 najlepših klisura. Iako je mala, predstavlja prelepo iskustvo. Sastoji se iz dva dela, Gradaštanski kanjon i Ostrovačka klisura. Oba zajedno su dugačka oko 17 kiloemtara. Ovde se nalaze dve jako stare hidrocentrale. Koje su i danas aktivne. Osim njih, tu su i crkve i manastiri. I predivna priroda sa svojim biljkama. Ovo je takodje stanište Natalija Ramonde i Natalija Serbice. Jedno od dva, uz Jelašničku klisuru. Osim njih, postoji veliki broj endemskih vrsta biljaka, najveći u Srbiji. I protiče reke Nišava.

Sićevačka klisura se nalazi na putu Niš Sofija, na oko 14 kilometara od Niša. Sada je taj medjunarodni put malo rasterećen, izgradnjom novog aut puta. Pa uz malo opreza ćete moći da uživate u čarima Sićevačke klisure u Srbiji. Ovde možete videti tunele, crkve, reku i ostale prirodne lepote. Bila je pozanta još u doba rimljana, kada je ovude prolazio poznat put Via Millitaris. Nalazi se izmedju sela Prosek i sela Dolac. Da stignete do klisure u Sićevu iskoristite pomoć mape. Ako ćete do Sićevačke klisure u Srbiji autobusom, slobodno kontaktirajte glavnu autobusku stanicu Niš za red vožnje na telefon 38118 255177.

Jelašnička klisura pored Niša

Jelasnicka klisura pored Nisa, Jelasnicka klisura lepote, Najlepše klisure Srbije

Jelašnička klilsura se nalazi na oko 16 kilometara udaljenosti od Niša. Na oko 3 kilometara od sela Jelašnica. Do njego možete stići prigradskim prevozom, kolima, biciklom. Pa i pešaka ako baš želite. Nalazi se na teritoriji Niške banje, opštine Niša. Tačna lokacija ove klisure u Srbiji je izmedju sela Jelašnica i Čukljenik.

Jelašnička klisura je manja klisura po veličini, duga oko 2 kilometra. Ovo je u isto vreme i jedno od omiljenih izletišta stanovnika Niša i okoline. Postoji tačno odredjeno mesto za to, Potkapina. Preko puta njega, su stene gde stalno možete videti penjače po stanama. Inače, ovo su najbolje stene za penjanje u Srbiji. Možete takodje videti vodopad Ripaljka. Barem u nekim mesecima kada ima više kiše. Takodje, tu su prozorci do kojih se možete popeti, Careva kada, pećine, iskopinei divan biljni svet. Medju najpoznatijim biljkama sve se nalaze Ramonda Natalija i Srpska Ramonda. Jedno od dva stecišta u Srbiji sve se mogu naći ova dva cveta zajedno. Inače je i u svetu to jako retka pojava. Do Jelašničke klisure u Srbiji možete i uz pomoć mape. Ukoliko idete do Jelašničke klisure autobusom, slobodno kontaktirajte glavnu autobusku stanicu u Nišu na telefon 38118 255177.

Svrljiška Niševačka klisura u Srbiji

Svrljiška ili Niševačka klisura se nalazi nedaleko od Niša. Takodje se naziva i Svrljiško ždrelo. I još bliže Svrljigu, na oko 14 kilometara. Svačega ima ovde. Predivne prirode, iskopina, bunkera Nacista iz Drugog svetskog rata, vrela, pruge i tunela itd. Prugu i tunel spominjem jer je omiljena za fotografisanje posetiocima. Osim tog jedno, ukopno ih ima 32 sa toliko mostaova. Njih je projektovao poznati srpski naučnik MIlutin Milanković. Reka Svrljiški Timok protiče kroz Niševačku klisuru. U njoj se pored svih stvari krije i Svrljiška banja. Ili Banjica, kako je poznatiji naziv za nju.

most Niševačke klisure koje je projektovao Milutin Milankovic, najlepše klisure Srbije, Istočna Srbija 5 najlepših klisura

Takodje se ovde nalazi kupalište Banjica koje je bilo poznato po svojim termo mineralnim svojstvima još u davna vremena rimljana. I njihovo vreme su gradili kuće u okolini kako bi im uživanje ovde bilo dostupnije. Odatle i naziv Svrljiška banja. Takodje Banjica i Antin vir. Osim banje, tu je predivna priroda Niševca i okoline. Kroz nju protiču reku Svrljiški Timok i Belica. Ovde se spajaju.

Ova klisura je dobila ime po selu Niševac. Ovde se nalazi jedan od najstarijih i najznačajnijih puteva antičkog doba na Balkanu. Nekadašnji magistralni put Niš – Lješ (Albanija) – Arčar (Bugarska) je bio poznat od davnina. A u doba Rimljana i proširen. Povezivao je Jadransko primorje, Niš i Podunavlje. Prelep Svrljiški Timok koji rotiče i upotpunjuje lepotu teba iskusiti. Šta sve možete videti u Niševačkoj klisuri? Utvrdjenje Kule, kupalište Banjica, kotlove reke Belice, kameni železnički lučni most koje je projektovao Milutin Milanković. Prelep je i pogled sa vidikovca Kule. I pomenuti rimski put iznad sela Niševac.

Niševačka klisura u Srbiji pored Svrljiga

Pored reka, stena, možete da uživate u kotlovima u kanjonu Belice. Taj kanjon je veličine oko 50 metara, mali. Banjica se nalazi i nejlepšem delu Svrljiške klisure, izmedju Niševca i sela Palilula. A može se odrediti kao deo izmedju Svrljiga i Knjaževca. Još veću popularnost ima u doba pod Osmanlijskom vlašću. Banjica danas ima malo od tog nekadašnjeg mineralnog svojstva. Ali zato Vrelo ima konstantnu temperaturu. Da se lakse orijentišete i odete Svrljiške tj. Niševačke klisure možete iskoristiti i mapu.

Relativno bilzu se nalaze i tri pećine u blizini Svrljiga. A reka koja protiče ovom klisurom, Svrljiški Timok, je najduža ponornica Srbije. Voz Romantika se jako retko koristi za obilazak ove klisure u Srbiji, najčešće sa posete stranaca. Inače sama pruga nije aktivna za redovne vozove. Ukoliko idete do Svrljiga i ostalih mesta autobusom, slobodno kontaktirajte glavnu autobusku stanicu u Nišu za pitanja o redu vožnje na telefon 38118 255177.

Toponička ili Miljkovačka klisura

Toponička ili Miljkovačka klisura je mala klisura na Toponičkoj reci. Miljkovačka je nazvana po obližnjem selu. Nije poznata kao prethodno navedene. Ali svakako ne zaostaje za lepotom u poredjenju sa njima. Pored ove klisure se nalazi i Banja Topilo, sa temperaturom izvora od 33 stepena. Osim ovog izvora, u Toponičkoj klisuri se nalazi još jedan. Ovaj drugi, koji se nalazi ispod Miljkovake kule, ima temperaturu od 40 stepeni. I služi kao kupalište. Miljkovačka klisura je poznata još po nekim stvarima. Osim predivne prirode i banje Topilo, ovde se nalaze i Biserna Pećina i pećina Košuća. Takodje, je ovde bilo gnezdo drugog para surih orlova (pored Kusače u Sićevačkoj klisuri). Osim ovoga, tu su u termalni izvodi, kao i zanimljive stene. One su zanimljivog oblika, i poredjane na čudan način. Ovo je još jedno stanište Ramonda Serbica biljke, Srpske Ramonde. Takodje i žalfije. Postoji legenda o skrivenom blagu, koje možete potražiti kad ste već ovde. Miljkovačka klisura je, iako mala, zbog svoje lepote pravi izbor.

Do Miljkovačke klisure se najlakše stiže preko sela Gornje toponice, ili preko sela Hum. Približno je ista razdaljina. Ukoliko bi se upustili u vikend avanturu, obavezno pogledajte turu od Niša do Manastira Pirkovac.

Djerdapska klisura u Srbiji

Djerdapska klisura, Gvozdena vrata Balkana ili Dunava. Nalazi se u okviru Nacionalnog parka Djerdap, u istočnoj Srbiji. Zbog svoje lepote, ovo je jedna od najposećenijih atrakcija Srbije. Tu se mogu videti osim predivne prirode, i verski objekti. I sa naše i rumunske strane. Takodje, spomenik u steni, trajanova tabla, krstarenje Dunavom itd. I možda najpoznatija tvrdjava Srbije, Golubačka tvrdjava, Diana i Fetislam. Ovde se nalazi i Lepenski vir, kolevka civilizacije. Inače se sama klisura sastoji odelova: Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Gospođin vir, Donjemilanovačka kotlina, Veliki kazan, Mali kazan, Oršavska kotlina i Sipska klisura. I sve ih možete videti prilikom krstarenja Dunavom. Dunav je druga najduža reka Evrope. U najužem delu Djerdapa njena širina iznosi samo 150m. Izgradnjom branje na reci, nastaje i rečno Jezero Djerdap, najveće u Srbiji. Sama dužina Djerdapske klisure u Srbiji je oko 100 km. Predstavlja prirodnu granicu Srbije i Rumunije. Počinje od Golupca pa do Kladova.

Najlepše klisure Srbije Djerdapska, Klisure istočne Srbije, najlepše klisure Srbije

Za pomoć a bi dosli uz pomoć mape do Djerdapske klisure.

Po časopisu National Geographic Serbia, u pet najlepših klisura spadaju četiri koje se nalaze u istočnoj i južnoj Srbiji. Svakako je lepa, i velika. Ali, po lepoti, i ostale su u rangu sa njom. U to mogu da se kladim sa ljudima iz tog časopisa.

Klisura Ždrelo Knjaževac, Knjaževački Meteori

Jedna od naših najlepših klisura, ako ne i prva medju njima je Klisura Ždrelo. Nalazi se u Knjaževačkoj opštini, u selu Strogazovac. Poznata je još pod nazivom Knjaževački metoeri. Naziv je dobila po stenama koje imaju oblik kao u mnogo poznatijoj turističkoj lokaciji. Kroz klisuru Ždrelo protiče Zubetinačka reka, koja ulaskom u selo Stogazovac, menja ime u Stogazovačka reka. Najviše litice su Lisičji kamen, koji se naziva još i Momin kamen ili Devojački kamen i Zdravački kamen. Na dnu klisure, u koritu reke nalazi se izvor koga lokalni stanovnici nazivaju „Božja trpezica„. Izvor ima lekovito dejstvo za očne bolesti.

Po legendi sa ovog kamena u vreme turske vledavine devojka skočila u smrt kako bi se zaštitila i ne bi bila obeščasćena.

Blokovi stena su doprineli stvaranju velikih virova, kao što su Sinji vir, Telči vir i Petkovski vir.

Legenda o Marku Kraljeviću i klisuri Ždrelo

U samoj Klisuri Ždrelo pored Knjaževaca postoje mnoge pećine. Od njih je najpozantija Markova pećina. Ime je dobila po Marku Kraljeviću, narodnom junaku. On j epo legendi ovde boravio. Tome svedoče i razni tragovi nejgovih stopala u samoj pećini. Udubljenje u pećini je, po legendi, napravio kada je urdario glavom probudivši se naglo iz sna. Postoji čak i udubljenje koje je napravio konj Marka Kraljevića, Šarac, svojim kopitom.


kontaktirajte nas


klisura Toponičke reke je delo Marko.vl