Jelašnička klisura je park prirode koji se nalazi u blizini Niša i Niše banje. Na oko 15ak kilometara. Ovu klisuru ulepšava Jelašnička reka koja protiče kroz nju. I u podnožju je Suve planine. Tri kilometara je od Niške banje. Najbliže naseljeno mesto joj je selo Jelašnica. I ova klisura se nalazi na putu izmedju dva naselja, Čukljnik i Jelašnica. Jedno je od omiljenih izletišta nišlija, sa svojih dva kilometara dužine.

Kako doći do Jelašničke klisure

Jelašnička klisura je lako dostižna. Autom nje stižete kada od sela Jelašnice idete još tri kilometara jedinim putem koji vodi iz pravca Niša ka seliima, Čukljenik, Donja i Gornja Studena. Do klisure uz manje napore možete i biciklom. Takodje, ukoliko želite, postoji prigradski prevoz do Jelašničke klisure. Na prigradskoj autobuskoj stanici, uhvatite autobus na liniji do Gornje Studene, linija 21.

Istorija Jelašničke klisure

Nastanak Jelašničke klisure nas vodi u daleku prošlost. Nekada je ovde bilo more. I sve stene su tada nastale. Pre mnogo miliona godina. U relativno novijoj istoriji, pre oko 100 hiljada godina ovde su bili preci današnjih ljudi. O čemu postoje dokazi nadjeni u peini Pešturina.

O bitnosti ove klisure kroz istoriju govore mnogo činjenice. Druge se odnose na put koji je ovde prolazi. U rimsko vreme on se zvao Via Millitaris. I zbog njegove važnosti ovde su tada postojala utvrdjenja da bi ga štitila. Njihovi ostaci se i danas mogu naći ovde. U kasnije periodu, Osmanlijskog carstva, ovde je bio Carski drum.

Pećina Pešturina Jelašnička klisura

Pećina Pešturina je jako bitna zbog jedne činjenice. U ovoj pećini je pronadjeno jedno jako bitno istorijsko otkriće. U pitanju je zub praistorijskog čoveka, u tinejdžerskom dobu. Odnosno njegovog starijeg deteta. Deteta iz perioda pre preko 100 hiljada godina. Koliko je ovo otkriće u Pešturina pećini veliko, govori samo jedna činjenica. O postojanju ovih praljudi u Srbiji, samo se pretpostavljalo. Do ovog trenutka. A oni su po genetskom kodu preci svih nas u Evropi i delu Azije. O ovom otkriću pisao je i poznati svetski časopis „Journal of Hueman evolution„. Ovo je uz Pećine Malu i Veliku Balanicu u Sićevačkoj klisuri možda i ubedljivo najveće otkruće Srbije.

mlada pecina, plitka pecina jelasnicka klisurasnica priroda

Ekstremni sportovi u Jelašničkoj klisuri

Jelasnicka klisura penjanje na steni

U Jelašničkoj klisuri strme stene predstavljaju nešto što je svakako dobra stvar. Ovo su priroden stene koje su najbolje u Srbiji za ekstemno penjanje na steni. Osim toga, tu su šetačke ture, ali i avanturističke trke koje se mogu organizovati. I koje se organizuju.

Vodopad Ripaljka Jelašnica

U jelašničkoj klisuri možete videti vodopad Ripaljka. Njega treba razlikovati od Ripaljka Sokobanja vodopada. Do ovog vodopada se lako može doći asfaltnim putem koji prolazi kroz klisuru. Nalazi se sa desne strane. Visoko je oko 8 mestara. Takodje, do vodopada Ripaljka možete doći i setačkom stazom.

Ripaljka vodopad Jelašnica, Vodpad Jelašnička klisura

Šta još videti u Jelašničkoj klisuri

Tom stazom možete videti i „Prozorac“ kao i „Carevo korito“. Prozorac predstavlja otvorna vrhu stene. Dva najpoznatija su Kupina i Sveti Ilija. Carevo korito je udubljenje u steni koje podseća na korito. Tu se možete i odmoriti. A po lokalnoj legendi je Car Konstantin koristio to udubljenje kao kadu. Razni stubovi od stena, potkapine i sl. Možete videti i ostatke rudinka Jelašnica. On je bio aktivan u drugoj polovini 19. veka, do polovine 20.

Potkapina je mala pećina, tj. pećina u začetku. U Jelašničkoj klisuri se nalazi i izletište Potkapina. TU su i kaverne. Od kojih su najpoznatije „Latinska crkva“ i Skrivnica. A možete se popeti i na vrh Radov kamen, iznda klisure u Jelašnici. Radov kamen se nalazi na visini od 580 metara nadmorske visine. Zbog ne velike visine i pristupačnosti, lak je za penjane. Do njega se često organizuju usponi planinarskih društava iz Niša. Takodje su tu i selo Jelašnica. I ostaci dve nekadašnje crkve, Svetog Arhangela Mihaila i Svetog Ilije.

Selo Jelašnica potiče iz 1498. Bar se tada prvi put pominje u spisima. Ali po nekim ostacima, arheolozi tvrde da život na toj lokaciji postoji iz doba neolita.

Nathaliae Ramonda i Nathaliae Serbica, zaštitni znak Jelašničke klisure

Nešto po čemu se Jelašnička klisura, kao i Sićevačka, poznate su dva cveta. To su Nathaliae Ramonda i Nathaliae Serbica. Jako retki u svetu. U pravom smislu toga, jer zajedno na Balkanu postoje samo u okolini Niša. U Jelašničkoj klisuri i Sićevačkoj. Zvani Cvet Feniks zbog svojih sposobnosti da se regenerišu. Kada ih kiša okupa, ponovo oživljavaju i revitalizuju sve funkcije. Natalijina ramonda (Nathaliae Ramonda) koja je dobila ime po našoj kraljici Nataliji Obrenović. Takodje je bitna jer je motiv za simbol amblema Dana primirja u Prvom Svetskom ratu, 11. novembar. Osim biljnog, ovde je i bogat i raznovrstan životinjski svet.


kontaktirajte nas


Ripaljka Jelašnica je delo White Writer, Prozorac je delo Srđan Mitić ; Ramonda nathaliae je delo Francine Riez ; Potkapina je delo Dzumba54n, Penjač na steni DjordjeMarkovic ; panorama Jelasnicke klisure i sutubovi su delo Zerocool.marko